Objavljeno:

November 3, 2025

ADHD kod dece: Kako da prepoznate ADHD sindrom?

Q: Kada se javlja poremećaj pažnje kod dece?

Poremećaj pažnje kod dece najčešće se uočava pre polaska u školu, kada se od deteta očekuje da sedi mirno i prati zadatke. Ipak, simptomi mogu biti prisutni i pre treće godine, ali se tada često pripisuju „živahnosti“.

Q: Hiperaktivno dete ili nestašluk?

Hiperaktivno dete ima trajne simptome: neprekidno kretanje, prekidanje drugih, slab fokus i impulsivnost. Nestašluk je povremeno ponašanje i ne narušava značajno svakodnevno funkcionisanje.

Q: Šta izaziva hiperaktivnost kod deteta?

Uzroci mogu biti genetski faktori, promene u mozgu, komplikacije u trudnoći i na porođaju, kao i psihološki i socijalni faktori. Hiperaktivnost nije posledica lošeg vaspitanja.

Q: „Hiperaktivna“ beba – da li je to znak ADHD-a?

Hiperaktivna beba često znači samo da je dete temperamentno i energično. To ne mora da znači da će kasnije imati poremećaj pažnje kod dece. Dijagnoza ADHD-a postavlja se tek kasnije, kada simptomi postanu trajni i jasno utiču na svakodnevni život.

Zašto nastaje ADHD kod dece. Svi poznati uzroci i simptomi, iskustva roditelja i kako prepoznati. Savremeni načini lečenja poremećaja pažnje kod dece.

Da li vaše dete ima neiscrpnu energiju, teško se koncentriše ili brzo gubi interesovanje za aktivnosti?

Mnogi roditelji se pitaju gde je granica između „živahnog deteta“ i stvarnog poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. ADHD kod dece nije samo trenutna faza, već složen neurobihevioralni poremećaj koji utiče na pažnju, ponašanje i emocionalni razvoj.

Razlikovati običnu hiperaktivnost kod dece od simptoma ADHD-a ključno je za pravovremeno reagovanje i podršku detetu.

U nastavku saznajte kako prepoznati prve znake, koji su najčešći simptomi i na koji način stručna procena može pomoći da vaše dete dobije adekvatnu pomoć i razumevanje.

Šta je ADHD kod dece?

ADHD kod dece (engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder) je neurobihevioralni poremećaj koji se manifestuje kroz trajne poteškoće u pažnji, koncentraciji, preterana hiperaktivnost kod dece i izražena impulsivnost.

Za razliku od dece koja su samo razigrana i energična, poremećaj pažnje kod dece sa ADHD utiče na probleme u organizaciji aktivnosti, praćenju uputstava i prilagođavanju svakodnevnim obavezama kod kuće i u školi.

Ovaj poremećaj nije prolazna faza niti „loše vaspitanje“, već klinički prepoznat i naučno dokazan problem koji se javlja kod 3–7% dece školskog uzrasta.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatno lečenje ADHD kod dece ključno je za uspešan razvoj, bolju koncentraciju i kvalitetnije funkcionisanje u školi i porodici.

Simptomi ADHD kod dece

Najvažniji simptomi ADHD kod dece obuhvataju tri grupe simptoma: nepažnja, impulsivnost i hiperaktivnost. Oni su stalni, javljaju se u različitim sredinama i ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Nepažnja i Slab Fokus

dete lako gubi koncentraciju i ne može da završi zadatke
ne obraća pažnju na detalje i pravi česte greške
deluje kao da „ne sluša“ i ne prati instrukcije
izbegava aktivnosti koje zahtevaju mentalni napor
često gubi stvari i zaboravlja obaveze

Impulsivnost i Bes

odgovara pre nego što čuje celo pitanje
prekida druge u razgovoru ili igri
teško čeka svoj red
ispoljava nestrpljenje i brze promene raspoloženja
može reagovati burno i doživljavati epizode besa

Hiperaktivnost

stalno je u pokretu, vrpolji se, ustaje sa stolice
trči ili se penje u situacijama gde to nije primereno
ne može da se igra mirno i tiho
priča previše i često menja aktivnosti

Dodatne Teškoće

Problem sa motorikom i koordinacijom – nespretnost, slab rukopis, poteškoće u sportskim aktivnostima
Govor kod dece sa ADHD – kasni razvoj rečenica, brbljanje bez fokusa ili preterano pričanje
emocionalna labilnost – razdražljivost, anksioznost, pad samopouzdanja
češći konflikti sa vršnjacima i problemi u socijalizaciji.

Ključna razlika je što dete sa poremećajem pažnje kod dece ima ove simptome stalno i intenzivno, dok su kod „običnog“ hiperaktivnog deteta oni povremeni i bez ozbiljnih posledica po razvoj.

Uzroci ADHD kod Dece (Faktori Rizika)

ADHD kod dece ne nastaje zbog lošeg vaspitanja, previše slobode ili „nestašluka“. U pitanju je složen neurobihevioralni poremećaj na koji utiče kombinacija genetskih, neurobioloških, prenatalnih i socijalnih faktora.

Drugim rečima, ne postoji jedan uzrok, već više međusobno povezanih uticaja koji povećavaju rizik za razvoj ovog poremećaja.

Genetske Predispozicije

Prema istraživanjima, genetika ima najjači uticaj na razvoj ADHD-a — u više od 70% slučajeva poremećaj ima naslednu osnovu. Ako neko od roditelja, braće, sestara ili bliskih rođaka ima ADHD, verovatnoća da i dete razvije simptome ovog poremećaja značajno je veća.

Naučnici su identifikovali i određene gene koji učestvuju u regulaciji dopamina i noradrenalina, hemijskih supstanci odgovornih za pažnju, motivaciju i kontrolu impulsa.

Neurobiološki Faktori

Kod dece sa ADHD poremećajem uočene su razlike u strukturi i funkcionisanju pojedinih delova mozga, posebno onih koji su odgovorni za koncentraciju, planiranje i samokontrolu (frontalni režnjevi).

Takođe su zabeležene i promene u moždanim talasima (EEG) i neravnoteža u neurotransmiterima, što može uticati na sposobnost deteta da održava pažnju i reguliše svoje ponašanje.

Trudnoća i Porođaj

Faktori koji se javljaju tokom trudnoće i porođaja takođe mogu povećati rizik od pojave ADHD-a kod deteta. Među njima su:

prevremeno rođenje,
niska porođajna težina,
nedostatak kiseonika (hipoksija) tokom porođaja,
izloženost alkoholu, nikotinu ili drugim toksinima u toku trudnoće.

Ovi faktori mogu uticati na razvoj mozga i nervnog sistema, čineći dete podložnijim poremećaju pažnje i hiperaktivnosti kasnije u životu.

Psihološki i Socijalni Uticaji

Iako nisu osnovni uzrok, porodični stres, konflikti, emocionalna nestabilnost ili nedostatak podrške mogu pogoršati simptome ADHD kod dece.

Nestabilno porodično okruženje, nerazumevanje od strane škole ili vršnjaka, kao i preterano kritikovanje, mogu dodatno otežati detetovo funkcionisanje. Zbog toga je, pored medicinske pomoći, važno i emocionalno razumevanje i podrška porodice.

Poremećaj pažnje kod dece je rezultat kombinacije genetike, biologije i okruženja. Roditelji nisu krivi, ali mogu imati ključnu ulogu u tome kako se dete razvija i nosi sa simptomima.

Tipovi ADHD Sindroma kod Dece

Prema savremenim klasifikacijama, postoje tri osnovna tipa ADHD kod dece. Svaki tip ima specifične karakteristike i može se različito manifestovati u ponašanju deteta.

Nepažljivi tip (ADD)
Ovaj oblik je često „nevidljiv“ jer nema izraženu hiperaktivnost. Dete deluje zamišljeno, gubi stvari, zaboravlja obaveze i teško završava zadatke. Roditelji i nastavnici ga ponekad pogrešno tumače kao lenjost, i zato se često kasnije prepoznaje.
Hiperaktivno–impulsivni tip
Kod ovog tipa dominiraju nemir i impulsivnost. Dete stalno ustaje, priča previše, upada u reč i teško čeka svoj red. Ovaj oblik se brže uočava jer je ponašanje upadljivo i često stvara probleme u grupi.
Kombinovani tip
Najčešći oblik, u kojem su prisutni i problemi sa pažnjom i hiperaktivno-impulsivno ponašanje. Ova deca imaju i poteškoće sa koncentracijom i izraženu potrebu za kretanjem i pričanjem, pa su izazovi u školi i svakodnevici izraženiji.

Lečenje ADHD kod Dece

Lečenje ADHD kod dece je uvek individualno i zavisi od tipa poremećaja, jačine simptoma i potreba deteta. Ne postoji univerzalna formula, ali kombinacija terapija daje najbolje rezultate.

Psihoterapija i Edukacija Roditelja

Bihejvioralne terapije uče dete da razvije samokontrolu i bolju organizaciju zadataka.
Rad sa psihologom i defektologom pomaže u razvijanju pažnje, govora i socijalnih veština.
Trening roditelja je ključan – roditelji uče kako da postave jasne granice, organizuju rutinu i pohvale pozitivno ponašanje.

Farmakološka Terapija (Lekovi za ADHD)

Koristi se kod težih oblika, kada simptomi značajno ometaju funkcionisanje.
Najčešće se primenjuju psihostimulansi ili lekovi koji utiču na regulaciju pažnje i impulsa.
Lekove uvek propisuje specijalista, a njihova svrha nije da dete „uspava“, već da omogući bolji fokus i kontrolu ponašanja.

Podrška u Školi i Porodici

Rutina i struktura dana – jasna pravila i raspored pomažu detetu da se oseća sigurnije.
Fizička aktivnost – smanjuje napetost i poboljšava koncentraciju.
Individualizovan pristup u nastavi – zadaci podeljeni na manje celine i češće pauze.
Razumevanje i podrška porodice – dete se ne oseća „lošije“ od drugih, već prihvaćeno i voljeno.

Kako se Hiperaktivnost kod Dece Razlikuje od ADHD Dijagnoze

Roditelji često mešaju hiperaktivnost kod dece sa ADHD-om. Razlika je u tome što hiperaktivnost može biti samo osobina temperamenta – dete koje je živahnije, radoznalo i stalno u pokretu, ali bez većih posledica po funkcionisanje.

Sa druge strane, kod ADHD-a simptomi su stalni, prisutni u različitim sredinama (npr. kod kuće i u školi) i značajno utiču na učenje, socijalne odnose i emocionalni razvoj. Suštinski hiperaktivost moze biti samo jedan od simptoma ADHD kod dece.

Važno je naglasiti i da postoji termin ADD (Attention Deficit Disorder), koji se nekada koristio za poremećaj pažnje kod decu, ali bez izražene hiperaktivnosti. Danas se i taj oblik svrstava u spektrum ADHD-a, kao njegov nepažljivi tip.

Dakle, dok jedno dete može biti samo „hiperaktivno“ i radoznalo, drugo dete sa poremećajem pažnje kod dece ima trajne teškoće koje zahtevaju stručnu procenu i podršku.

Život dece sa ADHD: Iskustva Roditelja

Roditelji dece sa ADHD često opisuju da im je svakodnevica izazovna. Dete koje ne može da sedi mirno, koje zaboravlja zadatke i brzo plane, ume da unese nemir u celu porodicu. Neki roditelji priznaju da su u početku mislili da je reč o nestašluku ili lošem vaspitanju, sve dok nisu potražili stručnu pomoć.

U školi su često prisutne dodatne poteškoće – dete teže prati nastavu, brzo se zbuni ili ometa čas. To može dovesti do slabijeg uspeha, ali i do problema u odnosu sa vršnjacima. Neka deca postanu povučena jer ih druga izbegavaju, dok druga reaguju kroz bes ili sukobe.

Ipak, iskustva pokazuju i drugu stranu. Kada dete dobije pravu podršku – od roditelja, stručnjaka i škole – napredak je vidljiv. Uvođenje rutine, razumevanje i strpljenje porodice, kao i prilagođeni školski zadaci, mogu značajno smanjiti teškoće.

Niste sami, ADHD nije prepreka da dete izraste u sposobnu i srećnu osobu. Uz pravovremenu dijagnozu i kombinaciju terapija, deca sa ovim poremećajem mogu razviti svoj potencijal, pronaći svoje snage i izgraditi kvalitetne odnose.

Najčešća Pitanja o ADHD-u kod dece

Kada se javlja poremećaj pažnje kod dece?

Poremećaj pažnje kod dece najčešće se uočava pre polaska u školu, kada se od deteta očekuje da sedi mirno i prati zadatke. Ipak, simptomi mogu biti prisutni i pre treće godine, ali se tada često pripisuju „živahnosti“.

Hiperaktivno dete ili nestašluk?

Hiperaktivno dete ima trajne simptome: neprekidno kretanje, prekidanje drugih, slab fokus i impulsivnost. Nestašluk je povremeno ponašanje i ne narušava značajno svakodnevno funkcionisanje.

Kako smiriti hiperaktivno dete?

Najbolje pomaže kombinacija jasne rutine, fizičke aktivnosti, pozitivnog nagrađivanja i kratkih, jasnih uputstava. Ako dete i dalje pokazuje simptome ADHD kod dece, neophodna je stručna procena.

Hiperaktivno dete – simptomi

Simptomi uključuju: vrpoljenje, stalno ustajanje, prekomerno pričanje, teškoće u čekanju reda, prekidanje drugih, kao i problem sa održavanjem fokusa i završavanjem zadataka.

Šta izaziva hiperaktivnost kod deteta?

Uzroci mogu biti genetski faktori, promene u mozgu, komplikacije u trudnoći i na porođaju, kao i psihološki i socijalni faktori. Hiperaktivnost nije posledica lošeg vaspitanja.

Kako pomoći hiperaktivnom detetu?

Podrška uključuje: psihoterapiju, edukaciju roditelja, prilagođen pristup u školi i – kada je potrebno – lekove za ADHD. Najbolje rezultate daje kombinacija više metoda.

„Hiperaktivna“ beba – da li je to znak ADHD-a?

Hiperaktivna beba često znači samo da je dete temperamentno i energično. To ne mora da znači da će kasnije imati poremećaj pažnje kod dece. Dijagnoza ADHD-a postavlja se tek kasnije, kada simptomi postanu trajni i jasno utiču na svakodnevni život.

ADHD kod dece: Kako da prepoznate ADHD sindrom?

Šta je ADHD kod dece?