Zašto dete „pada u nesvest“?

Najčešće zbog prolazne sinkope — kratkog prekida dotoka krvi u mozak. Uzrok može biti umor, glad, strah, bol ili naglo ustajanje. Takve epizode obično nisu opasne, ali ako se ponavljaju, potrebno je da lekar proveri srce, krvni pritisak i opšte stanje deteta.

Šta da radim ako moje dete izgubi svest?

Položite ga na leđa, podignite noge, proverite disanje i sačekajte da se osvesti. Ako se epizoda ponavlja ili traje duže, obavezno posetite lekara. Ne paničite; smiren ton i pravilna prva pomoć su najvažniji dok dete ne povrati svest.

Da li je svaka sinkopa opasna?

Ne. Većina je vazovagalna sinkopa, bezopasna i prolazna. Međutim, svaku epizodu treba prijaviti pedijatru ili neurologu. Lekar će odlučiti da li je potrebna dodatna dijagnostika, naročito ako dete ima i druge simptome poput vrtoglavice, povraćanja ili grčenja mišića.

Kada je neophodno obaviti dodatne preglede?

Ako se padanje u nesvest ponavlja, javlja tokom fizičke aktivnosti ili je praćeno grčenjem mišića i povraćanjem. Pregledi poput sinkopa testa, EKG-a ili EEG-a mogu pomoći da se utvrdi pravi uzrok i spreče buduće epizode.

Kako razlikovati sinkopu od epilepsije?

Kod sinkope dete se brzo oporavi, dok kod epilepsije često dolazi do trzaja, konfuzije i gubitka pamćenja nakon napada. Ako postoji i gubitak svesti i grčenje mišića, obavezno se javite dečjem neurologu radi detaljne procene.

Može li se sinkopa javiti kod beba?

Retko, ali da. Tada obično ukazuje na metabolički ili neurološki problem, pa zahteva hitnu dijagnostiku. Kod beba su česti uzroci infekcije, dehidracija i nizak nivo šećera u krvi, pa je važno odmah potražiti lekarsku pomoć.

Da li se padanje u nesvest kod dece u pubertetu smatra normalnim?

U tom uzrastu se često javlja zbog hormonskih promena i naglog rasta, ali i tada dete treba pregledati radi sigurnosti. Pubertet donosi oscilacije krvnog pritiska i fiziološke promene, zbog čega su sinkope kod dece u pubertetu česte, ali uglavnom bezopasne ako ne postoje dodatni simptomi.

Objavljeno:

October 9, 2025

Gubitak Svesti kod Dece Može Biti Znak Epilepsije

Gubitak svesti kod dece je trenutak koji traje večno. Strah, nesigurnost i stotine pitanja prođu kroz glavu svakog roditelja. Priznati dečji neurolog sa višegodišnjim iskustvom, dr Nikola Ivančević odgovara.

Većina vrtoglavica ima prolazan i bezopasan uzrok, ali ponekad gubitak svesti može ukazivati i na ozbiljnija neurološka stanja, poput epilepsije kod dece.

U nastavku, dr Nikola Ivančević, dečji neurolog, objašnjava kako razlikovati sinkopu od epileptičnog napada, kada je potrebna dijagnostika i kako pomoći detetu u takvim trenucima.

Uzroci Sinkope kod Dece

Gubitak svesti kod dece najčešće je posledica privremenog smanjenja dotoka krvi u mozak, što dovodi do kratkotrajnog prekida svesti. Ova pojava se u medicini naziva sinkopa. Iako izgleda dramatično, u većini slučajeva nije znak ozbiljne bolesti, ali svako dete koje je doživelo epizodu treba pažljivo proceniti.

Najčešći uzroci sinkope uključuju:

Vazovagalna Sinkopa

Ovo je najčešći tip sinkope kod dece i adolescenata. Javlja se kao refleksna reakcija tela na stres, bol, strah, umor, glad, boravak u zagušljivom prostoru ili dugotrajno stajanje. Srce nakratko uspori ritam, krvni pritisak padne, mozak ostaje bez kiseonika — dete pobledi, javi se mučnina, vrtoglavica i pad. Iako plaši roditelje, vazovagalna sinkopa je najčešće bezopasna i prolazna.

Ortostatska Hipotenzija

Kod nekih mališana, naročito u pubertetu, telo ne uspeva dovoljno brzo da se prilagodi naglom ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja. Tada dolazi do kratkotrajnog pada pritiska i gubitka svesti na par sekundi. Ovo stanje se često javlja u fazama brzog rasta i hormonalnih promena.

Srčani Uzroci Gubitka Svesti

Kod retke, ali ozbiljne grupe dece, sinkopa može biti povezana sa srčanim aritmijama, urođenim manama srca ili poremećajem u radu srčanog mišića. Takve epizode se obično dešavaju tokom fizičkog napora, bez prethodne najave, i zahtevaju hitnu kardiološku procenu.

Metabolički i Drugi Uzroci

Nizak nivo šećera u krvi, dehidracija ili gubitak elektrolita mogu izazvati kolabiranje i padanje u nesvest. Kod male dece, dodatni faktori mogu biti i infekcije praćene povraćanjem ili temperaturom.

Neurološki Uzroci — Epilepsija kod Dece

U određenom broju slučajeva, epizode koje liče na sinkopu zapravo su posledica epilepsije kod dece. Tada se osim gubitka svesti, mogu javiti i grčenje mišića, trzaji, odsutnost pogleda ili konfuzija nakon epizode. Takvi simptomi zahtevaju neurološku obradu i EEG testiranje.

Svi Tipovi Sinkope i Povezani Fenomeni

Kada dete izgubi svest, roditelji često primete da se sve dogodilo naglo, bez vremena za reakciju. Međutim, postoje različite vrste gubitka svesti, i svaka ima svoje osobine. Razumevanje ovih tipova pomaže da se proceni da li je reč o prolaznoj sinkopi kod dece ili o nečem ozbiljnijem.

Vazovagalna i Refleksna sinkopa

Ova forma sinkope nastaje kao odgovor tela na spoljašnji ili unutrašnji stres. Deca često osete mučninu, vrtoglavicu, znojenje i bledilo pre nego što dođe do padanja u nesvest.
Prema rečima dr Nikole Ivančevića, dečjeg neurologa iz Beograda, ovo je najčešći oblik koji viđa u praksi:

„Deca obično imaju tipičan niz simptoma – osećaj slabosti, zamagljen vid, a zatim gubitak svesti koji traje kratko i bez grčenja. Važno je da roditelji ne paniče, ali i da epizodu ne zanemare.“

Ortostatska Vrtoglavica kod Dece

Nastaje kada se dete naglo podigne iz ležećeg ili sedećeg položaja. U pubertetu, kada telo raste brže nego što krvni pritisak može da se stabilizuje, padanje u nesvest kod dece u pubertetu nije neuobičajeno. Ove epizode su kratkotrajne i dete se brzo oporavi.

Situaciona Nesvestica

Može nastati tokom kašljanja, povraćanja, bola ili intenzivnog naprezanja. Ovo su prolazne epizode, ali važno je prepoznati ih i razlikovati od drugih uzroka.

Srčana Sinkopa

Kod dece sa srčanim anomalijama, gubitak svesti se može desiti bez upozorenja, često tokom fizičkog napora. Ovaj tip je redak, ali potencijalno opasan i zahteva dodatnu kardiološku procenu.

Neurološka Sinkopa i Epilepsija

Nekada ono što naizgled deluje kao sinkopa, zapravo je epileptički napad. Tada se, uz gubitak svesti, mogu javiti grčenje mišića, gubitak ravnoteže pri hodu, ili period konfuzije nakon buđenja.

Dr Ivančević ističe da se ovde najčešće prave greške:

„Roditelji često misle da je dete samo ‘palo u nesvest’, a u stvari se radi o kratkom epileptičkom napadu. Zbog toga je važno uraditi EEG i neurološki pregled, čak i ako dete deluje potpuno oporavljeno.“

R55 Dijagnoza – Kada Uzrok Nije Odmah Jasan

U medicinskoj dokumentaciji često se koristi oznaka R55 za slučajeve kada je došlo do krize svesti, ali uzrok još nije poznat. Ova oznaka znači da je neophodno dodatno ispitivanje – ponekad kroz sinkopa test, ponekad kroz neurološku dijagnostiku.

Sinkopalni Test i Ostale Dijagnostičke Metode

Nakon prve epizode gubitka svesti kod dece, roditelji se s pravom pitaju — da li treba raditi dodatne preglede?
U većini slučajeva, lekar nakon razgovora i pregleda može da pretpostavi uzrok, ali da bi se isključili ozbiljniji problemi, često se sprovode posebne dijagnostičke metode.

Sinkopalni Test (Tilt test)

Jedna od najvažnijih procedura u proceni sinkope kod dece je takozvani sinkopa test, poznat i kao tilt-table test.

Dete se postavlja na specijalni sto koji se postepeno podiže u uspravni položaj dok se istovremeno mere krvni pritisak, puls i električna aktivnost srca.
Na ovaj način lekar može proceniti da li dolazi do pada pritiska ili usporenja srčanog ritma koji izaziva padanje u nesvest.

Ovaj test je bezbedan i bezbolan, a daje dragocene podatke o funkciji autonomnog nervnog sistema i cirkulacije.

Dr Nikola Ivančević objašnjava:
„Kod dece koja često imaju epizode nesvestice ili vrtoglavice, tilt test nam pomaže da utvrdimo da li je u pitanju bezazlena vazovagalna sinkopa ili nešto što zahteva ozbiljniji pristup. Test radimo u kontrolisanim uslovima i pod nadzorom tima.“

Kardiološka Dijagnostika

Kod dece kod kojih se sumnja na srčani uzrok, rade se:

EKG – da se proveri ritam srca
Holter monitoring – praćenje ritma tokom 24 sata
Ehokardiografija – ultrazvuk srca radi procene građe i funkcije

Srčane sinkope se obično javljaju naglo i bez upozorenja, često tokom fizičkog napora, i zato ih je važno na vreme otkriti.

Neurološka Dijagnostika

Kada postoji sumnja na epilepsiju kod dece, najvažniji test je EEG (elektroencefalogram).
EEG registruje električnu aktivnost mozga i otkriva poremećaje koji mogu izazvati gubitak svesti i grčenje mišića.
Ponekad se koristi i video-EEG monitoring, koji omogućava snimanje napada i precizno razlikovanje između sinkope i epileptičnog napada.

Dr Ivančević ističe da je u ovoj fazi najvažnije da se dijagnostika sprovodi smireno i sistematski:

„Roditelji često žele brze odgovore, ali nije svaka nesvestica znak bolesti. Naš cilj je da otkrijemo pravi uzrok i da dete zaštitimo od nepotrebnih strahova i pretraga.“

Laboratorijske i Dodatne Analize

U određenim slučajevima rade se i:

Provera nivoa šećera u krvi
Elektroliti (natrijum, kalijum, kalcijum)
Analiza urina i osnovni hormonski status

Kod male dece, naročito beba, uzroci mogu biti metabolički poremećaji, dehidracija ili infekcije praćene povraćanjem i temperaturom.

Prva Pomoć Kada se Desi Gubitak Svesti

Lečenje zavisi od tipa epilepsije, učestalosti i uzroka napada. Najčešći pristupi su:

Antiepileptici: prvi i osnovni izbor terapije, individualno prilagođeni svakom detetu.
Ketogena dijeta: posebno kod dece kod koje lekovi nisu dali očekivani rezultat.
Hirurško lečenje: kod rezistentnih slučajeva kada napadi potiču iz jasno definisanog dela mozga.
Moderne metode: neurostimulacija (VNS – vagus nerve stimulation).

Dobra vest je da većina dece sa epilepsijom, uz pravilno lečenje i nadzor, može da vodi zdrav i aktivan život – ide u školu, bavi se sportom i ostvaruje svoje potencijale.

Šta Prvo Uraditi?

Položite dete na leđa na ravnu površinu.
Podignite noge oko 30 cm kako bi se poboljšao protok krvi ka mozgu.
Oslobodite odeću oko vrata i grudi da dete lakše diše.
Ako dete ne reaguje u roku od 20–30 sekundi, proverite disanje i puls.
Ukoliko dete diše, okrenite ga na bok (bočni položaj) da se spreči aspiracija u slučaju povraćanja.

Ako se ne budi duže od minuta, pozovite hitnu pomoć (194).

Tokom epizode, nemojte pokušavati da dete podižete, tresete ili polivate vodom. Ove reakcije ne pomažu i mogu izazvati dodatni stres.

Šta Raditi kad se Dete Osvesti

Kada se dete osvesti, često je bledo, znojavo i iscrpljeno. Dajte mu da legne, odmori se i pije tečnost.
Ako se epizoda ponavlja ili se javlja zajedno sa grčenjem mišića, povraćanjem ili dužom dezorijentacijom, neophodno je obaviti lekarski pregled.

Kada Obavezno Otići Lekaru

Ako dete ima gubitak svesti na par sekundi više puta nedeljno
Ako se epizoda dogodila tokom fizičke aktivnosti
Ako je praćena grčenjem, povraćanjem ili plavljenjem usana
Ako postoji porodična istorija srčanih oboljenja ili epilepsije

U takvim slučajevima lekar će proceniti da li je potrebno uraditi sinkopa test, EEG, EKG ili druge dijagnostičke procedure.

Roditelji koji znaju kako da reaguju u prvih nekoliko minuta najviše doprinose sigurnosti svog deteta.

Dijagnoza i Lečenje

Nakon svake epizode gubitka svesti kod dece, važno je otkriti da li se radi o bezazlenoj sinkopi ili o simptomu neke ozbiljnije bolesti.
Dijagnoza počinje pažljivim razgovorom sa roditeljima — lekaru su ključni detalji: okolnosti u kojima se epizoda dogodila, trajanje, da li je dete imalo mučninu, vrtoglavicu, grčenje mišića ili povraćanje.

Klinička Procena

Lekar najpre obavlja osnovni neurološki i kardiološki pregled. Mnogi slučajevi vazovagalne sinkope mogu se prepoznati već iz anamneze i fizičkog nalaza. Kod nejasnih situacija sprovodi se dodatna dijagnostika — sinkopa test, EKG, EEG, laboratorije i po potrebi magnetna rezonanca mozga.

Terapijski Pristup

Lečenje zavisi od uzroka:

Kod vazovagalne sinkope: savetuje se redovno uzimanje tečnosti, izbegavanje dugotrajnog stajanja i prepoznavanje ranih simptoma slabosti.
Kod ortostatske hipotenzije: povećanje unosa soli i tečnosti, postepeno ustajanje.
Kod srčanih uzroka: individualno lečenje pod nadzorom kardiologa.
Kod epilepsije kod dece: uvođenje antiepileptičke terapije i redovno praćenje od strane neurologa.

Praćenje i Edukacija

Nakon postavljene dijagnoze, dete se prati u periodu od nekoliko meseci. Roditelji dobijaju jasne smernice kako da prepoznaju rane znake i kako da reaguju ako se epizoda ponovi.
U većini slučajeva prognoza je odlična, a deca se vraćaju svim aktivnostima bez ograničenja.

Dečiji Neurolog Dr Nikola Ivančević

Dr Nikola Ivančević je jedan od vodećih domaćih stručnjaka za dečju neurologiju, sa užom specijalizacijom iz kliničke neurofiziologije i epileptologije.
Zaposlen je u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu, i klinički je asistent na Katedri za neurologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

U svom radu fokusiran je na epilepsije dečjeg doba, paroksizmalne poremećaje, glavobolje, autoimune i demijelinizacione bolesti nervnog sistema, kao i neuro-razvojne poremećaje poput autizma i ADHD-a.
Kao autor i predavač na brojnim stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, dr Ivančević je poznat po pristupu koji spaja vrhunsko medicinsko znanje sa razumevanjem i empatijom prema detetu i njegovoj porodici.

Njegovi pacijenti i roditelji najčešće kažu da im „uliva sigurnost — jer ume da objasni složene stvari jednostavno, smireno i ljudski“.

Najčešća Pitanja Roditelja

Zašto dete „pada u nesvest“?
Najčešće zbog prolazne sinkope — kratkog prekida dotoka krvi u mozak. Uzrok može biti umor, glad, strah, bol ili naglo ustajanje.
Takve epizode obično nisu opasne, ali ako se ponavljaju, potrebno je da lekar proveri srce, krvni pritisak i opšte stanje deteta.
Šta da radim ako moje dete izgubi svest?
Položite ga na leđa, podignite noge, proverite disanje i sačekajte da se osvesti. Ako se epizoda ponavlja ili traje duže, obavezno posetite lekara. Ne paničite; smiren ton i pravilna prva pomoć su najvažniji dok dete ne povrati svest.
Da li je svaka sinkopa opasna?
Ne. Većina je vazovagalna sinkopa, bezopasna i prolazna. Međutim, svaku epizodu treba prijaviti pedijatru ili neurologu. Lekar će odlučiti da li je potrebna dodatna dijagnostika, naročito ako dete ima i druge simptome poput vrtoglavice, povraćanja ili grčenja mišića.
Kada je neophodno obaviti dodatne preglede?
Ako se padanje u nesvest ponavlja, javlja tokom fizičke aktivnosti ili je praćeno grčenjem mišića i povraćanjem. Pregledi poput sinkopa testa, EKG-a ili EEG-a mogu pomoći da se utvrdi pravi uzrok i spreče buduće epizode.
Kako razlikovati sinkopu od epilepsije?
Kod sinkope dete se brzo oporavi, dok kod epilepsije često dolazi do trzaja, konfuzije i gubitka pamćenja nakon napada. Ako postoji i gubitak svesti i grčenje mišića, obavezno se javite dečjem neurologu radi detaljne procene.
Može li se sinkopa javiti kod beba?
Retko, ali da. Tada obično ukazuje na metabolički ili neurološki problem, pa zahteva hitnu dijagnostiku. Kod beba su česti uzroci infekcije, dehidracija i nizak nivo šećera u krvi, pa je važno odmah potražiti lekarsku pomoć.
Da li se padanje u nesvest kod dece u pubertetu smatra normalnim?
U tom uzrastu se često javlja zbog hormonskih promena i naglog rasta, ali i tada dete treba pregledati radi sigurnosti. Pubertet donosi oscilacije krvnog pritiska i fiziološke promene, zbog čega su sinkope kod dece u pubertetu česte, ali uglavnom bezopasne ako ne postoje dodatni simptomi.

Gubitak Svesti kod Dece Može Biti Znak Epilepsije