Objavljeno:

фебруар 24, 2025

Mononukleoza kod dece: Uzroci, simptomi i lečenje

Mononukleoza, poznata i kao “bolest poljupca”, je infekcija uzrokovana Epstein-Barr virusom (EBV), jednim od najčešćih virusa iz porodice herpes virusa.

Iako se mononukleoza češće povezuje sa tinejdžerima i mladim odraslima, ona se može pojaviti i kod dece.

Bolest se prenosi putem pljuvačke, što objašnjava njen nadimak, ali se takođe može preneti kontaktom sa kontaminiranim predmetima.

U ovom tekstu ćemo objasniti šta je mononukleoza, koji su simptomi kod dece, kako se leči i kada se treba obratiti lekaru.

Šta je mononukleoza?

Mononukleoza je virusna infekcija izazvana Epstein-Barr virusom (EBV), koji je prisutan kod većine ljudi, ali ne izaziva uvek simptome.

Deca obično dobijaju mononukleozu u ranom detinjstvu, a mnogi od njih nemaju prepoznatljive simptome ili su oni blagi, zbog čega infekcija prolazi neopaženo. Međutim, kod starije dece i tinejdžera, simptomi mogu biti izraženiji.

Virus se širi kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe, što može uključivati ljubljenje, deljenje pribora za jelo, čaša ili čak kašljanje i kijanje.

Uzroci i način prenošenja

Epstein-Barr virus (EBV) je glavni uzrok mononukleoze. Virus se prenosi sa osobe na osobu putem pljuvačke, a deca mogu biti izložena virusu kroz različite situacije:

Kontakt sa pljuvačkom zaražene osobe: Ljubljenje, deljenje pribora ili čaša.
Kapljično prenošenje: Kijanje, kašljanje ili kontakt sa kontaminiranim predmetima.

Iako EBV uzrokuje mononukleozu, ne razviju svi koji su izloženi virusu simptome.

Mnoge osobe, posebno deca, razviju otpornost na virus i ne postaju bolesne.

Simptomi mononukleoze kod dece

Kod dece, simptomi mononukleoze mogu varirati od blagih do ozbiljnijih.

U ranom detinjstvu, infekcija može proći nezapaženo ili biti pomešana sa drugim virusnim bolestima.

Međutim, kod starije dece simptomi su slični onima kod tinejdžera i odraslih.

Najčešći simptomi uključuju:

Umor: Deca obolela od mononukleoze često se osećaju izrazito umorno i iscrpljeno, što može trajati nedeljama.
Groznica: Povišena temperatura, obično preko 38°C, često je jedan od prvih simptoma.
Upala grla: Mononukleoza može izazvati jaku upalu grla, često praćenu uvećanim krajnicima, što može biti slično streptokoknom grlu.
Otečeni limfni čvorovi: Limfni čvorovi, posebno u predelu vrata i ispod pazuha, mogu biti otečeni i bolni na dodir.
Povećana slezina: U nekim slučajevima, mononukleoza može izazvati uvećanje slezine, što može izazvati bol u gornjem levom delu stomaka.
Glavobolja i bolovi u telu: Deca se mogu žaliti na glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, slično simptomima gripa.
Osip: U ređim slučajevima, mononukleoza može izazvati osip, naročito ako je dete dobilo antibiotike poput amoksicilina, što može pogoršati osip.

Kako se dijagnostikuje mononukleoza?

Dijagnoza mononukleoze zasniva se na kombinaciji simptoma i laboratorijskih testova.

Lekar obično obavlja fizički pregled kako bi proverio prisustvo uvećanih limfnih čvorova, uvećane krajnike i slezinu. Takođe se može preporučiti sledeće:

Monospot test: Ovaj test je brz način otkrivanja prisustva Epstein-Barr virusa u krvi. Iako nije uvek pouzdan kod mlađe dece, često se koristi kod starijih pacijenata.
Krvna slika: Test krvi može pokazati povišene vrednosti belih krvnih zrnaca (limfocita), što je često znak prisustva mononukleoze.
EBV testovi: Specifični testovi krvi mogu potvrditi prisustvo antitela na Epstein-Barr virus.

Lečenje mononukleoze kod dece

Ne postoji specifičan lek za mononukleozu jer je to virusna infekcija, pa se lečenje uglavnom svodi na ublažavanje simptoma i omogućavanje telu da se izbori sa infekcijom.

Saveti za lečenje uključuju:

Odmor: Beba ili dete će verovatno biti umorno, pa je važno omogućiti dovoljno odmora tokom perioda oporavka. Umor može trajati nekoliko nedelja, a kod nekih i do nekoliko meseci.
Unos tečnosti: Važno je da dete unosi dovoljno tečnosti kako bi se sprečila dehidracija, posebno ako ima visoku temperaturu ili upalu grla.
Lekovi protiv bola i temperature: Ibuprofen ili paracetamol mogu pomoći u ublažavanju bolova i smanjenju groznice. Izbegavajte davanje aspirina deci zbog rizika od razvoja Reyeovog sindroma.
Grgljanje slane vode: Ukoliko je dete starije, grgljanje slane vode može pomoći u ublažavanju simptoma upale grla.
Izbegavanje napornih aktivnosti: Ako je slezina uvećana, dete treba da izbegava fizičke aktivnosti koje bi mogle dovesti do povrede slezine, kao što su sportske aktivnosti ili podizanje teških predmeta.

Komplikacije mononukleoze

Većina dece se oporavlja od mononukleoze bez dugotrajnih posledica, ali u nekim slučajevima mogu se razviti komplikacije, posebno ako bolest nije pravilno lečena ili ako dete nastavi sa napornim fizičkim aktivnostima.

Uvećana slezina: Ovo je jedna od najčešćih komplikacija mononukleoze. Uvećana slezina je osetljivija na povrede, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Problemi sa jetrom: U retkim slučajevima, mononukleoza može izazvati blagu upalu jetre, poznatu kao hepatitis.
Respiratorne komplikacije: U slučajevima kada su krajnici izrazito uvećani, može doći do poteškoća sa disanjem.

Kada se obratiti lekaru?

Roditelji bi trebalo da se obrate lekaru ako dete pokazuje sledeće simptome:

Teška upala grla koja otežava gutanje ili disanje.
Visoka temperatura koja traje više od nekoliko dana.
Značajan umor ili slabost koji traju duže od nekoliko nedelja.
Bol u gornjem levom delu stomaka (što može ukazivati na uvećanu slezinu).
Žuticu (žutilo kože ili beonjača), što može biti znak problema sa jetrom.

Prevencija mononukleoze

Prevencija mononukleoze može biti izazovna jer je virus EBV široko rasprostranjen. Ipak, sledeće mere mogu smanjiti rizik od infekcije:

Izbegavanje deljenja pribora za jelo, čaša i hrane sa zaraženim osobama.
Često pranje ruku.
Učenje dece da ne stavljaju ruke ili predmete u usta.

Zaključak

Mononukleoza kod dece je uobičajena virusna infekcija koja obično prolazi bez komplikacija, ali zahteva pažnju i adekvatan odmor.

Roditelji treba da prate simptome, obezbede odgovarajuću negu i konsultuju se sa lekarom ukoliko primete ozbiljne simptome ili komplikacije.

Uz pravilnu negu, većina dece se potpuno oporavi u roku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.